Zobacz Temat
Ocena Zasięg
Agape: Nauka i religija - Djuro Koruga, Vladeta Jerotic, dyskusja wasza jest niżej. 20 3756

Dyskusja Autor
Baš zanimljivo. Naučnik koji veruje u šurnajzdimenzionalne prostore i propoveda da od posledica razorne supereksplozije ničega, pri temperaturi ognja od sto hiljada milijardi milijardi milijardi stepeni celzijusovih, može da nastane kolateralna šteta u vidu nas i onoga što nas okružuje i da, potom, dovoljno jak usisivač sa kesom veličine tačke singulariteta, može sve da nas usisa komplet sa samim sobom, praznim prostorom i dvestotinak milijardi galaksija - teži da približi svoja uverenja sa “drastično suprotnom idejom”: da je mistični, nesaznatljivi Bog, a ne BIG BENG, stvorio svet ni iz čega u potpuno praznom prostoru.
Mogućnost da je svet nastao supereksplozijom ničega svodi se na bolesnu ideju da je Bog koji je SVE, digao sebe u vazduh da bi se naterao na stvaranje!
Približavanje nauke i religije je ipak moguće: Preovladalo je apsolutno logično uverenje da eksplozija nije mogla nastati sama od sebe, te da je pre Big Benga ipak neko morao povezati eksploziv i pritisnuti papučicu detonatora. Naučnik koji nadreligiozno veruje u Big Beng, velikodušno dopušta mogućnost da je to mogao biti naš dragi Bog, ali, to je bio Bog koji nas je istog trena i napustio. Dakle, Bog je upalio fitilj i odmah se udaljio sa lica mesta. Do kraja emisije, po službenoj dužnosti citira se “najveći genije među nama”, čovek koji nam je otkrio da bezobličan prazan prostor može da se zakrivljuje i ispravlja: “Bog se ne kocka ali baca kockice...” Čoveku koji ništa nije shvatao, najneshvatljivije je bilo to što mu je univerzum izgledao shvatljiv...
Snezana Drazic
Miodrag: Tema emisije je mogućnost približavanja gledišta savremene nauke i religije. Odlično! To je idealna prilika za preispitivanje stavova. Problem je što nauka i religija već počivaju na istoj, duboko iracionalnoj ideji, da je materijalni svet nastao ni iz čega u potpuno praznom prostoru. Možemo pretpostaviti da je u prošlosti već bilo uspešnih pokušaja približavanja, te da je postignut i konsenzus po pitanju ideje o kosmosu kao potpuno praznom prostoru. Ulazak u veru danas se zbog toga skupo plaća zdravim razumom, jer racionalno razmišljanje isključuje svaku mogućnost stvaranja sveta ni iz čega u praznom prostoru.
NIŠTA ne može nikada i ni pod kakvim uslovima da preraste u NEŠTO, jer to NIŠTA podrazumeva činjenicu da ne postoji ni Tvorac koji bi eventualno poželeo da NIŠTA pretvori u NEŠTO. A i od čega bi?
Mora li čovek da neguje u sebi iracionalno, šizofreno biće da bi prihvatio ideju o tvorcu? Kome je potrebna ta pregolema žrtva? Današnjem dezorijentisanom, raspolućenom čoveku zaista je potrebna vera, ali ne vera koja će ga još više sluditi, nego vera koja od njega neće zahtevati da bude u sukobu sa ono malo zdravog razuma što mu je preostalo.
Suprotnost ideji o stvaranju i ispoljavanju materijalnog sveta u porpuno praznom prostoru, jeste racionalna ideja o postojanju večno oscilujućeg etra. Uprkos tome što je stvaranje i prostiranje oscilacija na daljinu ne može ni zamisliti bez treperenja sveprisutne supstance, etar je hirurškim rezom odstranjen iz nauke. Direktan povod za to predstavljao je nedorečeni eksperiment naučnika Majklsona i Morlija, kojim su, navodno, želeli da dokažu njegovo postojanje. Pošto nisu uspeli, proglasili su da etar ne postoji. Od kraja devetnaestog veka pa do danas, pominjanje etra u nauci nije preporučljivo.
Suprotno stavovima zapada, ideja o etru je veoma prisutna u istočnjačkim filozofijama, u kojima etarske oscilacije predstavljaju realan izvor energije za materijalno ispoljavanje. Ako je tako, da li je onda neminovan šizofreni razlaz ljudske duše koja prihvata mističnog Boga i uma koji ga ne prihvata? Ako u išta verujem svim srcem i dušom, onda je to sledeća misao: DA BI SMO SPASILI SVOJU DUŠU NE MORAMO DA ŽRTVUJEMO SVOJ RAZUM! Tvorcu koji je čista ljubav, zasigurno nisu potrebni šizofreničari i zato neminovno moramo da preispitamo ideju o nesaznatljivom Bogu. Verovanje u Tvorca koji stvara etarskim oscilacijama i ritmičkom borbom dva principa stvaranja, jeste verovanje u logičnog, saznatljivog Boga. To čovečanstvu otvara divnu mogućnost ne samo da spozna istinu o sebi i univerzumu, već i da Boga prihvati na zdrav, radostan način, čitavim svojim duhovnim, emotivnim i racionalnim bićem.
Kao ljubitelj šaha decenijama sam se bavio proučavanjem šahovske strategije metodom poređenja dinamike šaha sa doktrinom dinamičke borbe dvaju međusobno suprotstavljenih principa (jin i jang). Uspeh na šahovskom teorijskom polju ohrabrio me je da istu ideju primenim i na fiziku. Razmišljanje u tom pravcu dovelo me je prvo do pune spoznaje neminovnosti postojanja sveprisutne supstance - etra u procesu materijalnog stvaranja. Odmah iza toga sledilo je otkriće “troagregatne” strukture etra i mehanizma etarskog ispoljavanja materije kojim se na racionalan, veoma razumljiv način mogu objasniti mnoge kosmičke tajne. “Znanje je moć”, rekao je Frensis Kolins. Poznavanje strukture etra koje je Tesla demonstrirao u svojim spektakularnim eksperimentima, predstavlja ključ razumevanja kosmičkog bića i garantuje nadmoć nad drugima, zato je etar krajem devetnaestog veka nemilosrdno sklonjen sa javne naučne scene. Nikola Tesla je prodro u mnoge njegove tajne. Bio je protivnik Njutnove okultne definicije privlačnog dejstva gravitacione sile i svesrdno se zalagao za izučavanje etra i njegovo vraćanje u škole i nauku. Uzalud. Želja za moći i sebičnost još dugo će uzrokovati patnju u svetu. Izbacivanjem prirodne ideje o etru fizika praznog prostora je silom prilika postala carstvo neartikulisane mašte, metafizike i najneverovatnijih ideja. Umesto energije etarskih oscilacija, potpuno praznim univerzumom moderne fizike caruju svakojake izmišljene čestice i subčestice, za koje niko ne može pouzdano da kaže odakle im energija za beskonačno ispoljavanje. Ko snabdeva energijom elektrone, pozitrone, jone, kvarkove, bozone? Imaju li fotoni neki unutrašnji motor koji ih goni da bez zastoja jurcaju kosmosom? Ne treba se zavaravati. jedina energija koja postoji u kosmosu jeste energija oscilovanja a prazan prostor nema čime da osciluje. Ili, možda ima? U teorijskoj fizici je sve moguće. Nakon svega, možemo lagano da sumiramo u čemu se ogleda naučnički ateizam. On, koliko smo mogli da čujemo, ne isključuje potpuno postojanje Boga, ali Bog je, po navodnom verovanju ateista, namenio sebi sporednu ulogu u igri stvaranja. Osmislio je programsku šemu prirodnih zakona, besmislenu, infantilnu, nelogičnu priču o velikom prasku, kvantima, gravitaciji, jakim i slabim silama, centrifugalnim i centripetalnim silama, magnetizmu i elektromagnetizmu. Zatim je pritisnuo ENTER i mirno ostao u pozadini prepustivši svoju tvorevinu kockarima. Šta god mi mislili o veri, pitanje je da li uopšte postoje ateisti. Da bi mogao sebe da nazove ateistom, dobar deo modernih naučnika mora dubokoreligiozno da veruje:
1. u svoje n-dimenzionalne prostore i bezbrojnu armiju nestvorenih bestelesnih bića - sila, koja svojim promišljenim delovanjem drže materijalni svet u superosetljivoj ravnoteži (sila gravitacije, jaka i slaba nuklearna sila, centrifugalna i centripetalna sila). Ne znamo čime ti nematerijalni entiteti (duhovi?) drže materijalni svet u savršenoj ravnoteži? svojom dobrom voljom? Ko ih je naučio da tako sinhronizovano deluju? Mogu li gravitacija, slaba i jaka nuklearna sila da ostanu bez goriva?
2. u moć materije da na drugu materiju deluje privlačnom nematerijalnom silom na daljinu kroz prazan prostor,
3. u moć potpunopraznog prostora da se napreže, zakrivljuje, sabija, pa čak i potpuno nestaje i ponovo nastaje. Ako potpuno prazan prostor može da se zakrivljuje, može li i da napukne pri većem naprezanju ili se ne daj bože prepolovi?

4. u mogućnost nastanka mistične eksplozije “vremena i prostora” iz jedne tačke, to jest, da vreme može da NASTANE eksplozijom. To opet podrazumeva teško sujeverje, potpuno strano zdravom razumu, da eksplozija može da nastane a da pre eksplozije nije postojalo stanje neeksplodiranosti tačke, niti je postojalo vreme neeksplodiranosti iste(??). Može li normalan ljudski um to uopšte i da zamisli? Radi sopstvenog mentalnog i duševnog zdravlja nemojte ni pokušavati da u tako nešto proniknete. Eksplozija po definiciji označava promenu stanja. Ta promena je trenutna. Eksplozijom, s v a potencijalna energija prelazi u kinetičku. Po elementarnoj logici stvari, sva energija iz mističnog praska odlazi na manifestaciju samog praska - na beskrajno širenje mističnih čestica pramaterije. To bi ujedno bilo s v e što bi moglo da se desi nakon eksplozija kada bi ona bila moguća. Nakon eksplozije koju iz neznanih razloga zovemo velikim, ne bi preostalo stvaralačke energije ni za jedan jedini proton a kamoli za stvaranje živog sveta sposobnog da i sam stvara.
5. da eksplozijom ničega (tačke) može trenutno da se razvije temperatura od sto hiljada milijardi milijardi milijardi stepeni celzijusovih(??),
6. da usred takvog pakla može da iskrsne nekakav nesagorivi mističan entitet - jedinstvena sila,
7. da se ta mistična sila podeli na jaku i slabu nuklearnu silu, i
8. da se te dve sile ukvadrilonostruče, kako bi širom kosmosa održavale savršenu ravnotežu na bezbroj mesta unutar atoma, predstavlja nezamislivo sujeverje na koje ne treba dalje gubiti ni jednu jedinu sekundu.
Najneshvatljivija stvar u univerzumu jeste to što je Ajnštajn verovao da je nešto shvatio. Eksplozija nije mistična pojava. Za eksploziju je neophodno da postoji napetost. Da bi došlo do nastanka napetog stanja neophodno je da postoje aktivan i pasivan princip. Aktivan princip, koji teži da stvari udalji od centra - širi, i pasivan princip koji teži da stvari skupi - vrati u centar. Jedini oblik pasivnog principa u kosmosu jeste inertnost prostora koji zbog toga mora biti ispunjen sveprisutnom supstancom. PRAZAN PROSTOR na kome počivaju i moderna fizika i mistična religija NE SADRŽI U SEBI NIŠTA! Samim tim ne sadrži ni principe stvaranja kojim bi Tvorac mogao da stvara. Zašto bismo onda decenijama proučavali ideju koja nema nikakvog smisla?
Religija ne podrazumeva obavezno verovanje u iracionalno. Tvorac nam nikada nije objavio da je nesaznatljiv. Naprotiv! Smisao Isusovog rođenja i žrtve bio je upravo da se premosti jaz između Tvorca i čoveka kao stvorenog bića. Nesaznatljivi Bog trebao je da ustupi mesto saznatljivom Bogu, jer Isus je bio upravo to - saznatljivi Bog. Čovek izgleda nije najbolje razumeo Božiji naum. Prihvatio je napokon saznatljivog Boga - sina Isusa Hrista, ali je istovremeno zadržao i staru ideju o Ocu kao nesaznatljivom Bogu.
Snezana Drazic
Одлично, само реците ко је створио Бога и како?Раденко Остојић

naprawa ram karbonowych

naprawa ram, zobacz sobie i tu
3756

\